Počevši od perioda ranog detinjstva, kroz školovanje, odnosno osnovnu, srednju školu, fakultet, a onda i na samom radnom mestu, naše telo je prinuđeno da veliki deo dana provede u sedećem položaju, sa položajem glave usmerene ka površini radnog stola. Uz obavljanje ustaljenih i prinudnih pokreta vrata i ruku u toku rada, a uz svakodnevni stres i znatno umanjene fizičke aktivnosti, vremenom dolazi do razvoja degenerativnih promena u vratu, praćenih brojnim simptomima koji mogu uticati na kvalitet rada, ali i kvalitet života te osobe.

Upravo iz tog razloga, tim specijalista medicne rada Medical Dental Grupa Vam u nastavku teksta govori o degenerativnom oboljenju, tačnije, cervikalnom sindromu, odnosno, bolu u vratu, o njegovom načinu nastanka, simptomima koji ga prate, načinu dijagnostikovanja, ali i lečenja, kao i njegovom uticaju na kvalitet rada i kvalitet života obolele osobe.

Cervikalni sindrom podrazumeva pojavu naglo nastalog ili hroničnog bola u vratu, koji može biti udružen sa grčem mišića duž same kičme i ograničenom pokretljivošću vrata, poremećajima u protoku krvi kroz arterije koje prolaze kroz pršljenove i vegetativnim smetnjama koje nastaju usled nadražaja simpatičkih spletova vrata.

Bol u vratu se sve vise smatra bolešću modernog doba, što pokazuju degenerativne promene kičme koje počinju da se razvijaju kod mlađih, već oko 20e i 25e godine života, za koje je inače karakteristična pojava oko 40e i preko 45.godina. Za razvoj toga, nažalost, kriv je moderan način života, odnosno sve ranija upotreba telefona, tableta, računara.

U osnovi, bol u vratu nastaje zbog pritiska ili nadražaja nervnih korenova koji izlaze iz vratnog dela kičmenog stuba, vertebralnih arterija, periarterijskog simpatikusa, mišića vrata, a mnogo ređe pritiska na kičmenu moždinu i njene omotače. Pritisak na gore navedene strukture, nastaje najčešće zbog degenerativnih promena, sa bujanjem tkiva i okoštavanjem u vratnom delu kičme, zatim zbog trauma mekih i koštanih delova vrata, zapaljenskih procesa različitih uzročnika i lokalizacije u vratu, kao i malignim procesima i metastazama.

Za bolove u vratnom delu kičme, koji su osnova kliničke slike cervikalnog sindroma, okrivljeni su osim gore navedenih faktora još i loše držanje tela, prinudni polažaji u toku rada sa preopterećenjem aktivnih mišićnih struktura vrata, fizička neaktivnost, dugo sedenje na stolici, bilo da je u pitanju rad za računarom ili vožnja kod profesionalnih vozača, profesionalna izloženost dizanju tereta, vibracijama, rad za nekim mašinama uz konstantno ponavljanje određenih pokreta rukama i slično.

Klinički bolest može biti ispoljena sa nekoliko različitih grupa simptoma i znakova.

1. Cervikalni sindrom, čiji je glavni simptom bol, sa lokalizacijom u vratu, ali se ponekad može širiti i prema lopaticama, uz često prisutan grč mišića i ograničenje pokreta vrata, kao i nagnutom glavom u jednu stranu, ukoliko je zgrčena muskulatura pretežno sa jedne strane vrata. Nastaje naglo ili postepeno posle nezgodnog pokreta ili izlaganja hladnoći.
2. Cervikocefalni sindrom, ispoljava se bolom u vratu i potiljku, uz često širenje prema ušima, očima, slepoočnicama, što može biti praćeno potiljačnim glavoboljama, omaglicama, duplim slikama, zujanjem u ušima, vrtoglavicom. Zbog sličnih simptoma, često se povezuje sa stanjem visokog krvnog pritiska. Nastaje zbog promena u gornjim partijama vratnog dela kičme, odnosno pritiska na nervne korenove C1-C3.
3. Cervikobrahijalni sindrom, karakteriše se bolom u vratu i duž jedne od ruku, može biti pračen trnjenjem (najviše u prstima), a osećaj u rukama može biti smanjen. Tegobe se pojačavanju noću pa osoba ne može da spava. Snaga mišića ruku može da bude smanjena. Ovaj sindrom nastaje zbog pritiska na donje korenove vratnog dela kičme C4-C8, usled diskopatija, povreda, degenerativnih promena na pršljenovima vratnog dela kičmenog stuba.
4. Vertebrobazilarni sindrom, karakteriše se napadima omaglice i vrtoglavice pri naglim pokretima vrata, saginjanju ili uspravljanju, mučninom i povraćanjem, smetnjama sa sluhom. Nastaje usled pritiska osteofita ili drugih promena kičme na jednu ili obe vertebralne arterije, a ukoliko je uz to i prisutna ateroskleroza istih arterija, simpromi su znatno izraženiji.

Dijagnoza porekla degenerativnih promena na vratnom delu kičme postavlja se najčešće isključivo na osnovu temeljne i dobro uzete anamneze i kliničkog pregleda, dok laboratorija i radiografija retko bitno doprinosi razjašnjenju tegoba. U težim oblicima mogu pomoći neurološki pregled i elekromioneurografski pregled.

U akutnoj fazi bolesti veoma je važno mirovanje, kao vid lečenja, uz rasterećenje vratnog dela kičme (ležanje u postelji uz pravilan položaj kičme i nošenje Šancovog okovratnika u fazama kada je bolesnik van postelje). Često se primenjuju lekovi protiv bolova (paracetalol, NSAIL), lekovi za relaksaciju mišića, sedativi, vitaminski kompleksi, a ponekad se preporučuje kratkotrajno davanje glikokortikoidnih preparata. Po smirivanju akutne faze, preporučuje se lečenje fizikalnim procedurama, a samo kod neophodnih i hirurško lečenje.

Cervikalni sindrom je veoma značajan klinički sindrom, a s obzirom na to da se javlja u najproduktivnijem životnom dobu, ometa kako životnu tako i radnu sposobnost. Zbog prisutnosti niza simptoma koji ga prate, pre svega bola, radnik je manje koncentrisan na ono što radi, što dovodi do smanjenja kvaliteta rada, a pojava vrtoglavice i omogalce ukoliko radnik radi na mestu sa povećanim rizikom, može biti uzrok nesreća različitih vrsti. Zbog čestih recidiva, nastaju ne samo medicinski već i socioekonomski problemi, odsustvovanje sa posla i veliki troškovi lečenja.

Tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa, upravo zbog značajnosti cervikalnog sindroma, odnosno bola u vratu, u skopu sistematskih, prethodnih i periodičnih pregleda radnika, vrši detaljan klinički pregled i uzima temeljnu anamnezu, obavlja neurološki pregled, sa ciljem da se na vreme dijagnostikuje bolest i krene sa lečenjem. Tim specijalista medciine rada predlaže načine i mogućnosti lečenja, ukazuje na značaj fizičke aktivnosti, daje savete za obavljanje kratkotrajnih vežbi u toku radnog vremena i njihovom značaju, kao i značaju izbagavanja stresa, odnosno, kako da se promeni način rada ili zanimanje, ako je to neophodno i moguće.