Radna sredina se mora posmatrati kao deo opšte životne sredine. Čovek se tokom svog života prilagođava, ali je i izložen najrazličitijim klimatskim, kao i mnogim radnim uslovima. Promene koje se dešavaju u globalnom ekosistemu su rezultat prirodnih zbivanja i katastrofa sa jedne i delovanja čoveka sa druge strane. Tako nastaju mnogobrojni štetni produkti poput ugljen-dioksida, prašine, dimova i slično, koji kako u životnoj, a naročito u radnoj sredini, mogu štetno uticati na zdravlje čoveka i dovesti do pojave nekih profesionalnih bolesti.
U vezi sa tim, tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa Vam u nastavku teksta govori o astmi, kao jednoj od profesionalnih bolesti, načinu njenog nastanka, simptomima bolesti, dijagnozi i načinu lečenja, ali i o tome kako profesionalna astma utiče na radnu sposobnost obolele osobe.
Astma je po definiciji hronični zapaljenski proces u disajnim putevima, u kome učestvuju mnoge ćelije među kojima su makrofagi i eozinofilni leukociti. Kod osetljivih osoba ispoljava se otežanim disanjem, zviždanjem u grudima i kašljem, praćeni opstrukcijom u disajnim putevima, često reverzibilnom spontano ili usled terapije. U osnovi astme leži pojačana reaktivnost bronhija na različite nadražaje.
Profesionalna astma je bolest izazvana materijama radne sredine koje dovode do asmatičnih napada, bilo da se taj napad dešava u toku radne smene ili nekoliko sati nakon završetka smene. Može da bude atopijskog (alergijskog) i neatopijskog (idiopatskog) porekla.
Mnogobrojne materije sa radnog mesta mogu da uzrokuju asmatične napade. Smatra se da se njihov broj kreće od 200 do 250. Mogu biti velike molekulske mase i male. Tu spadaju: krzno, produkti kože, proteini biljnog porekla (brašno, soja, čaj, kafa), tripsin, amilaze kao materije velike molekulske mase i platina, nikl, mnogi lekovi (penicilin, cefalosporini), prašina drveta, raznovrsne hemikalije i slično, kao materije male molekulske mase.
Učestalost pojave profesionalne astme varira, u zavisnosti od vrste industrije i materije sa kojom radnici rade, ali se smatra da se kreće od 3 do 20%.
Profesionalna astma se prema faktoru koji je izaziva može podeliti na zapaljensku, alergijsku, mešovitu i farmakološku, a asmatična reakcija nakon inhalacije štetnog uzročnika na ranu, kasnu i dvojaku.
Tako se rana asmatična reakcija javlja nekoliko minuta po izlaganju, odnosno inhalaciji štetnog uzročnika i traje 30 do 60 minuta. Kasna, javlja se 4 do 6 sati nakon izlaganja, dostiže maksimum posle 5 do 8 sati i traje najduže jedan dan (karakteristična za farmakološki oblik astme). Kada je u pitanju dvojaka, javlja se prvo rana reakcija, i nakon 4 do 6 sati kasna reakcija.
Kod alergijske astme nastaje senzibilizacija organizma radnika alergenima sa radnog mesta pri čemu se produkuju imunoglobulini IgE i IgG. Mešovita, nastaje pri izlaganju materijama male molekulske mase i karakteriše se udruženim delovanjem alergijskih i zapaljenskih efekata pomenutih materija. Zapaljenska, nastaje pri izlaganju respiratornim iritansima (hlor, sumpor..) i opstrukcija nastaje zapaljenjem i nadražajem vagusa.
U kliničkoj slici postoji nedostatak vazduha, zviždanje (vizing) u grudima i kašalj. Bolesnik za vreme napada diše ubrzano, čuje se vizing, preznojen je i uplašen. Specifičnost u kliničkoj slici kod profesionalne astme je vremenska i prostorna povezanost simptoma i znakova sa izlaganjem na radnom mestu. Po prestanku izlaganja, simptomi nestaju. Učestalost, intenzitet i vreme pojave napada zavise kako od vrste astme tako i od koncentracije štetnih produkata na radnom mestu.
Dijagnoza se postavlja potvrđivanjem asmatičnih napada na radnom mestu, speifičnim i nespecifičnim bronhoprovokacionim testovima, spirometrijom, kožnim i serološkim testovima.
Lečenje, osnovni tretman profesionalne astme je prekid izlaganja. U najvećem broju slučajeva napadi prestaju nakon prekida izlaganja i više se ne pojavljaju, osim kada je reč o atopičarima. Od medikamentozne terapije primenjuju se sredstva za prevenciju opstrukcije (antiinflamacijski lekovi) i za otklanjanje opstrukcije (bronhodilatatori).
Radna sposobnost osoba sa astmom zavisi pre svega od učestalosti i težine napada, stepena hiperreakcije bronhijalnog stabla, kao i materija na koje je obolela osoba alergična. U vreme napada, osoba je nesposobna za rad, a van napada je sposobna ako je plućna funkcija očuvana. Veoma je važna promena radnog mesta i raspoređivanje na poslove gde izlaganje materijama koje izazivaju napad ne postoji, a zbog unakrsne senzibilizacije ako je u pitanju alergijski oblik astme i na radna mesta gde ne postoji izlaganje sa srodnim hemijskim materijama. Ako se dijagnostikuje u početnom stadijumu, kada ne postoji fiksirana opstrukcija disajnih puteva, van asmatičnih napada, onda je radna sposobnost obolelog očuvana i za fizičke napore lakog i srednjeg stepena. A kada se astma komplikuje nekom drugom hroničnom opstrukcijom disajnih puteva, onda se ocena radne sposobnosti dodatno procenjuje u skladu sa tim.
Zbog svega gore navedenog, tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa, u sklopu svojih sistematskih, prethodnih i periodičnih pregleda radnika, obavlja klinički pregled radnika i spirometriju. Sa ciljem da se na vreme prepozna dešavanje u disajnim putevima, kako bi se radnik blagovremeno uputio na dalja ispitivanja, ukoliko za to ima potrebu, da bi se obavila ocena radne sposobnosti za postojeće radno mesto i izvršila zamena adekvatnim, ukoliko je to i moguće.
