Ubrzan način života, svakodnevni stres, smanjena fizička aktivnost, neredovna i nekvalitetna ishrana, uslovi rada, česti su uzročnici pojave mnogih bolesti, među kojima su jedne od najčešćih bolesti i bolesti kardiovaskularne prirode.

U vezi sa tim, tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa, Vam govori o ishemijskoj bolesti srca, o tome šta je ishemijska bolest srca, kako nastaje, kako se manifestuje, dijagnostikuje i leči, kao i o tome kako utiče na radnu sposobnost obolele osobe.

Ishemijska bolest srca je naziv za grupu bolesti srca koja nastaje kada je potreba srčanog mišića za krvlju veća od mogućnosti njegovog snabdevanja, odnosno, usled smanjenog protoka krvi srčane arterije.

Nastaje kod različitih stanja i bolesti kod kojih je potreba srca povećana, a/i snabdevanje krvlju smanjeno, što je praćeno različitom kliničkom slikom, kao i prognozom.

Ishemijska bolest srca je jedna od najčešćih bolesti na našim prostorima, a najčešći uzrok smrti u industrijski razvijenim zemljama, kako kod muškaraca, tako i od žena. Najviše pogađa radni deo populacije, između 45. i 55. godine života.

Najčešći uzrok ishemijske bolesti srca, čak kod 90% bolesnika je ateroskleroza koronarnih krvnih sudova.

Ateroskleroza podrazumeva nakupljanje masnih naslaga u lumenu krvnog suda, što se manifestuje njegovim suženjem, a samim tim direktno nastaje smanjenje protoka krvi kroz taj krvni sud.

Kada je u pitanju koronarni krvni sud, ateroskleroza na njemu pored fiksnog suženja, dovodi i do dinamičkog suženja, odnosno spazma koronarne arterije, što se prezentuje kroz smanjenje protoka krvi u segmentima srca koje snabdeva sužena koronarna arterija, pa tako ishemija zahvata pojedine delove srca.

Pored ateroskleroze, ređi oblici ishemijske bolesti srca, kada koronarne arterije nisu zahvaćene ateroslerozom, jesu embolusi (kod infektivnog endokarditisa), zatim, hipertrofija leve komore (kod hipertenzije, aortne stenoze..), a izuzetno retko kod urođenih anomalija koronarnih arterija (gde se tegobe javljaju već u dečijem uzrastu), kao i anemija i hipertireoza koje mogu da potenciraju pojavu ishemijske bolesti srca.

Ateroskleroza, kao najčešći uzrok pojave ishemijske bolesti srca, nastaje tokom starenja organizma i sa godinama života, povećava se njena učestalost. Međutim, pored toga, postoje i faktori rizika, koji potenciraju i ubrzavaju aterosklerozu, a samim tim i pojavu ishemijske bolesti srca. To su povišen arterijski pritisak, šećerna bolest, stečena ili urođena hiperlipidemija (visoke vrednosti lipida u krvi), genetika, gojaznost, pušenje. Život bez fizičke aktivnosti, mnogo napetosti i stresa, takođe ubrzava nastanak ateroskleroze. Tako je ona česta među direktorima i menadžerima.

Aterosklerotični proces napreduje postepeno i proces nastanka aterosklerotičnih pločica traje godinama. Smatra se da se proces nastanka dešava još u mladosti, a simptomi, zbog ishemijske bolesti srca, nastaju kada je lumen koronarne arterije sužen za ¾ ili više.

U normalnim uslovima koronarna cirkulacija se menja u zavisnosti od potrebe srčanog mišića za kiseonikom. Međutim, kada su koronarne arterije sužene,  nastaje smanjen protok krvi i dopremanje srčanom mišiću kiseonika i supstrata, neophodnih za normalno funkcionisanje mišićnih ćelija. Tako nastaje smanjenje kontrakcija i relaksacija srčanog mišića ili njegova nepokretnost, u zavisnosti da li je ishemija ili nekroza zahvatila deo zida ili ceo zid srčanog mišića.

Promene koje se dese na srčanom mišiću u ishemiji mogu da budu reverzibilne (povlače se) ili ireverzibilne (trajne, ne povlače se), što je određeno dužinom trajanja ishemije.

Ukoliko ishemija traje do 30 minuta, a zatim se otklanjanjem uzroka koji je doveo do ishemije ili uzimanjem leka povuče, kada se opet uspostavi dovoljan protok krvi promene se povlače. Međutim, ako ishemija traje duže od 30 minuta, promene koje nastaju u ćelijama srčanog mišića prelaze postepeno u nekrozu i prestaju da budu reverzibilne. Posle 6 sati nekrotične promene su definitivne i u većini slučajeva i spontano uspostavljanje protoka nema značaja.

Ishemijska bolest srca se prema SZO deli na anginu pektoris (stabilna i nestabilna), infarkt miokarda (o kojima će više reči biti u sledećim tekstovima), ishemičnu kardiomiopatiju i primarni zastoj srca.

Ishemijska bolest može biti simptomatska i/ili asimptomatska. Simptom ishemije je anginozni bol. Ukoliko ishemija traje kratko, anginozni bol se neće javiti. Simptomi mogu biti veoma različiti, ali uz anginozni bol ide i malaksalost, hladno preznojavanje, kao i strah.

Ishemijska bolest može da počne kao stabilna ili nestabilna angina, akutni infark miokarda, ili da prvi, a ujedno i poslednji znak bolesti bude, nažalost, nagla smrt. Može i da jedan oblik pređe u drugi, i svaki oblik osim nagle smrti može da bude praćen kraćim ili dužim periodima bez simptoma.

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, laboratorijskih i biohemijskih analiza, EKG promena, testa opterećenja, koronarnom angiografijom, a lečenje obuhvata pored određene terapije u vidu lekova i promenu načina života, odnosno redukciju faktora rizika (sniženje masnoće u krvi, prestanak pušenja, redukciju TT, lečenje arterijskog pritiska i šećerne bolesti, ukoliko postoje idr.).

Ishemijska bolest srca umanjuje radnu sposobnost obolelog. Ona zavisi od tipa ishemijske bolesti i pridruženih komplikacija, kao i starosti obolelog. Potrebno je poznavati zahteve rada i uslove na radu u pogledu koncentracija kardiovaskularnih štetnosti na radnom mestu, intenziteta, vrste i vremena trajanja fizičkog rada koji je potreban da bi se posao obavio. Tako u zavisnosti od tipa, neki oboleli mogu da se vrate na posao nakon tri meseca, od napuštanja bolnice, ali da ne obavljaju teške fizičke poslove, da se ne izlažu organskim rastvaračima, toplim pogonima i hladnjačama. Faktori rizika kao što su buka, visoka/niska temperatura, organski rastvarači, metali, hronični profesionalni stres, povećavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa u sklopu redovnih sistematskih, prethodnih i periodičnih pregleda radnika, obavljanjem kliničkog pregleda, kontrolom arterijskog pritiska, rađenjem ekg-a i laboratorijske analize krvi, stiče uvid u zdravstveno stanje radnika. Na taj način, ukoliko se nekom dijagnostikuje neki od poremećaja, isti se šalje na dodatna ispitivanja, radi postavljanja odgovarajuće dijagnoze i lečenja. Isto tako, adekvatnim savetima vezanim za fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, o značaju izbegavanja stresa, utiče se na podizanje svesti o značaju vođenja zdravog načina života i prevencije u nastanku ishemijske bolesti srca.