Brza hrana, neredovna ishrana, smanjena fizička aktivnost, a sve više provođenje vremena za računarom, samo su neki od pokretača gojaznosti. Savremeni brz život, svakodnevni stres, nezadovoljstvo životom, upadanje u česta depresivna stanja pa i depresiju, čine da se uteha i neko zadovoljstvo traži upravo u hrani, sa kojom se ulazi u jedan začarani krug gojaznosti iz kog se teško izlazi. Gojaznost, ne samo da narušava fizički izgled, ona prevashodno narušava zdravlje, a kada su teški oblici gojaznosti u pitanju, oni u velikoj meri i umanjuju radnu sposobnost osobe, čineći je istovremeno i nesposobnom za vođenje aktivnog i kvalitetnog oblika života.
Sa tim u vezi, tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa Vam govori upravo o gojaznosti, o njenom načinu nastanka, uticaju po zdravlje, kao i načinima njenog lečenja, sa ciljem da se podigne svest o njenom značaju po zdravlje kao i njenom uticaju na radnu sposobnost i kvalitet života.
Gojaznost se definiše kao nakupljanje masnog tkiva iznad granice označene za normalno. Posledica je povećanog unosa hrane i/ili smanjenja energetske potrošnje.
Pokazalo se da je gojaznost najrasprostranjenija bolest savremenog čoveka. Češća je u urbanim nego u seoskim sredinama i u osoba koje se bave sedećim zanimanjima. Prevalencija gojaznosti je oko 14% u korist muškaraca, a do 24% žena. Međutim, zabrinjavajući podatak je da postoji naglo povećanje gojaznosti u dece, oko 6-15%.
Kako ukupno povećanje telesne mase (TM) nije uvek uzrokovano nakupljanjem masnog tkiva i samo merenje TM može da dovede do pogrešnih zaključaka, sa tim u vezi se za procenu gojaznosti određuje indeks telesne mase (ITM (BMI)). On se izračunava po formuli: BMI = telesna težina (TT) (kg) / telesna visina (m2)
Na osnovu BMI razlikuju se:
- Normalna uhranjenost 18-24.9 kg/m2
- Prekomerna TT: 25-29.9 kg/m2
- Gojaznost I stepena: 30-34.9 kg/m2
- Gojaznaost II stepena: 35-39.9 kg/m2
- Gojaznost III stepena: iznad 40 kg/m2
Mehanizmi koji dovode do gojaznosti su mnogobrojni. Na gojaznost mogu da utiču genetska predispozicija i uticaj faktora spoljašnje sredine (nepravilna i nezdrava ishrana, prestanak pušenja, nedovoljan san, neaktivnost, trudnoća, socio-ekonomski problemi, određeni lekovi, postojanje drugih bolesti koje uzroku gojaznost). Ipak najvažniju ulogu imaju procesi termogeneze koji treba da obezbede energetske potrebe za tri mehanizma važna za održavanje života: da održi bazalni metabolizam, kretanje i termički efekat hrane (odgovor na unetu hranu koja podleže procesima razlaganja i iskorišćavanja).
Osnovne energetske potrebe organizma su 31–35 kcal/kg TT. Kada je dnevni kalorijski unos veći od kalorijske potrošnje, višak te energije se čuva u masnom tkivu u obliku triglicerida. Tada dolazi do gojaznosti. Isto se dešava i kada nije povećan energetski unos, ali je smanjena energetska potrošnja (usled smanjene fizičke aktivnosti). Vrlo često postoji prisustvo oba pormećaja.
U primarnoj gojaznosti višak masnog tkiva je ravnomerno raspoređen na gornjem i donjem delu tela, ali se masno tkivo nakuplja i u unutrašnjim organima. Tako se najčešće trigliceridi nakupljaju u jetri što se na ultrazvuku vidi kao tzv. masna jetra, ali se isto dešava i na pankreasu, miokardu, što uzrokuje uvećanje organa.
Za razliku od primarne postoje i sekundarni uzroci povećanja TT koji nastaju usled nakupljanja tečnosti (zastojna srčana insuficijencija, hipotireoza).
Gojaznost u ogromnoj meri utiče na zdravlje. Može da izazove poremećaje rada mnogih endokrinih žlezda, poremećaje u funkciji polnih žlezda (kod žena poremećaje menstrualnog ciklusa, kod muškaraca su očuvani libido i ponencija, pojavu ginekomastije), promene na kičmi u obliku osteoartritisa, zglobovima i ekstremitetima, proširene vene (što može biti uzrok tromboembolije). Povećana količina masnog tkiva zahteva povećan srčani rad, a to dovodi do hipertrofije, zatim dilatacije srca. Zbog povećane aktivnosti simpatikusa i osetljivosti na so, razvija se hipertenzija. Smanjena ventilacija pluća izaziva hipoksiju i hiperkapniju, pa su te osobe pospane, neaktivne, što ih ometa u radu i smanjuje njihovu radnu sposobnost, ali i kvalitet života.
Dijagnoza gojaznosti se postavlja uzimanjem anamneze, fizičkim pregledom (određuje se BMI, meri obim struka, TA), laboratorijske analize (osnovne i proširene u zavisnosti od mogućeg uzroka nastanka gojaznosti).
Lečenje je sveobuhvatno. Podrazumeva primenu kompleksnih mera, s obzirom na to da je način nastanka multifaktorijalni. Određuju se promene u načinu života, psihoterapija, povećana fizička aktivnost, lekovi i samo u neizbežnim slučajevima, hirurška intervencija.
Treba tačno utvrditi način života svake gojazne osobe. U pogledu ishrane, šta jede, kad je sama, u društvu, u šetnji, kakvi su osećaji prilikom gladi ili uzimanju hrane, načinu spremanja hrane. Fizička aktivnost se prilagodjava svakoj osobi posebno, a lekovi se primenjuju samo ako dijeta i povećana fizička aktivnost ne daju efekte, dok se hirurška intervencija obavlja isključivo kada postoje vitalne indikacije.
Gojaznost, sama po sebi, ali i zbog svih bolesti koje izaziva, kod osobe koja je gojazna, može uticati na radnu sposobnost, ali i dodatno ugrožavanje sopstvenog zdravlja i života, kao i života ostalih, posebno ako gojazna osoba radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. Tako na primer, ukoliko gojazna osoba radi na radnom mestu koje dugo zahteva stajanje na nogama, kao posledicu istog imaće, proširene vene na nogama i otoke, što je dovodi u rizik razvoju tromboembolija. Isto tako dugo stajanje može izazvati promene na zglobovima stopala, kolena, kukova, kičme u vidu osteoartritisa, praćeni bolovima i ograničenim pokretima. Srca gojaznih osoba se jako opterećuju kretanjem i povećanim fizičkim naporom, zato se one brzo umaraju, pa je njihova radna sposobnost znatno smanjena, pri svakom poslu koji zahteva veću fizičku aktivnost. Uled obično prisutnog dijabetesa i hipertenzije koji gojaznost prate, imaju često simptome kao što su vrtogavica, nesvestica, a usled smanjenog kapaciteta pluća i čestim sleep apneama, zbog smanjene koncentracije kiseonika u krvi, često su pospani, umorni, sa smanjenom koncentracijom, što direktno ugrožava život kako gojazne osobe, tako i drugih ljudi u okruženju, a sve u zavisnosti od vrste rada na radnom mestu sa povećanim rizikom, dovodeći do povreda na radu koje mogu da se završe invalidnošću ili u najgorem slučaju smrtnim ishodom.
Zato se pri pregledu tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa u sklopu, sistematskih, periodičnih ili prethodnih pregleda radnika, vrši obavezno merenje TT i daju saveti ukoliko se gojaznost primeti, o važnosti regulisanja telesne težine, kao i načinu ishrane i sprovođenu fizičke aktivnosti, odnosno načinu lečenja, sa ciljem da se reguliše TT i na taj način spreče sve moguće posledice koje gojaznost sa sobom i nosi.
