Blog

Dijabetes melitus (diabetes mellitus, šećerna bolest)

21. vek u kome živimo postavlja sve više zahteva koji se moraju ispuniti kako u školama tako i na poslu i gotovo svim segmentima života. Ispunjavajući silne zahteve živimo jednim brzim živitom okruženi svakodnevno različitim vrstama stresora, hraneći se nezdravo i neredovno, sve vise provodeći vreme za računarom, a sve manje vodeći računa o zdravlju, ne obraćajući vrlo često pažnju na sve simptome i znakove koje nam telo šalje.

Sa ciljem da se bolest na vreme prepozna i leči, a održi adekvatna radna sposobnost svake osobe, ali i aktivniji život, tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa u nastavku teksta Vam govori o dijabetes melitusu, pružajući osnovne informacije o bolesti, njenom načinu nastanka, simptomima koji je prate, dijagnostikovanju, načinu lečenja, kao i komplikacijama koje neadekvatno lečena i kontrolisana bolest izaziva.

Dijabetes melitus je jedno od najrasprostranjenijih hroničnih oboljenja, odnosno doživotni metabolički poremećaj, sa izmenjenom funkcijom pankreasa, kada on prestane potpuno ili delimično da proizvodi insulin ili kada proizvedeni insulin nije delotvoran u organizmu.

Insulin je hormon koji se proizvodi u pankreasu, tačnije, on je ključ koji otvara vrata na ćelijama i omogućava im da preuzmu svoju hranu – glukozu (šećer) iz krvi. Bez insulina glukoza u krvi raste umesto da odlazi u ćelije. Mozak koristi isključivo glukozu, pa je zato veoma bitno da se nivo šećera održava na zadovoljavajućem nivou.

U osnovi leži poremećaj metabolizma šećera, ali su isto tako poremećeni i metabolizam masti i belančevina, a ako bolest nije regulisana i metabolizam vode i elektrolita, kao i acidobazna ravnoteža.

Dijabetes nastaje sadejstvom i interreakcijama različitih faktora, a pre svega genetskih faktora, faktora spoljašnje sredine i samog načina života.

Po klasifikaciji razlikuju se:

  • Dijabetes tip I – nastaje kao posledica autoimune destrukcije beta celija pankreasa koje luče insulin i za posledicu ovo ima potpuni nedostatak insulina, pa je za lečenje i preživljavanje osobe obolele od ovog tipa dijabetesa neophodan isključivo insulin. Zato se drugačije naziva i insulin zavisni dijabetes. Javlja se najčešće kod dece i mlađih od 30 godina.
  • Dijabetes tip II – je najčešći oblik, a nastaje kao posledica različitih abnormalnosti na nivou perifernih tkiva, što za posledicu daje smanjenu osetljivost ovih tkiva na delovanje insulina (insulinska rezistencija) ili kada pankreas proizvodi male ili nedovoljne količine insulina, pa ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze kao energiju. U lečenju nije neophodna primena insulina pa se naziva i insulin nezavisni dijabetes. Javlja se najčešće kod osoba starijih od 40.godina i čini oko 75% svih obolelih. Mnogo češći je kod gojaznih osoba, posebno centralnog tipa gojaznosti.
  • Gestacijski dijabetes melitus – javlja se tokom trudnoće kao posledica sadejstva nekih genetskih faktora i delovanja hormona koji smanjuju osetljivost prema insulinu. Može se potpuno izgubiti nakon porođaja, ali u nekih 20% žena ostaje kao trajan poremećaj.

Dijabetes dugo ne ispoljava svoje simptome, a pre njihove pojave najčešće samo rutinskom kontrolom nivoa šećera u krvi, možemo otkriti bolest. Simptomi koji dominiraju su posledica hiperglikemije (visok nivo šećera u krvi) i to su: pojačana žeđ i suva usta, učestalo mokrenje, pojačan apetit, osećaj umora, malaksalosti, nagli gubitak u telesnoj težini, mišićni grčevi, crvenilo lica, zamućen vid, miris acetona u dahu.

Osobe kod kojih je dijagnostikovan dijabetes često upadaju u stanje hipoglikemije (nizak nivo šećera u krvi) i ona je najčešće praćena simptomima kao što su znojenje, drhtavica, ubrzan rad srca, bledilo, vrtoglavica, loša koncentracija, glad. Hipoglikemija nastaje usled predugog razmaka između insulinske injekcije i obroka ili neispravnog davanja insulina, premale količine hrane zbog nedovoljnog obroka ili izostavljenog obroka ili zbog neplanirane pojačane fizičke aktivnosti.

Da bi se postavila dijagnoza dijabetesa potrebno je određivanje nivoa šećera u krvi, zatim rađenje tzv. testa opterećivanja glukozom (OGTT) i određivanje glikoliziranog hemoglobina (HbA1c) (nije siguran podatak, ali je pokazatelj adekvatne terapije). Normalni nivo glukoze u krvi kreće se od 3.9 do 6.1 mmol/l i sve vrednosti preko navedenih idu u prilog postajanju mogućnosti dijabetesa.

Lečenje se sprovodi od strane interniste, odnosno specijaliste endokrinologije nekim od 6 vrsti insulina i oralnim antidijabeticima (OAD), pojedinačno ili njihovom kombinacijom, uz dijetu, koja treba biti doživotna.

Pravilna ishrana, odnosno dijeta je osnovna mera u lečenju dijabetesa. Prilagođava se svakom bolesniku i sprovodi se trajno. Hrana treba da bude pravilno raspoređena u toku dana. Potrebno je potpuno izbaciti šećer (slatkiše, suvo voće), alkoholna pića, treba prestati sa pušenjem. Da obroci budu manji i uravnoteženi sa mlekom i mlečnim proizvodima, mesom ili ribom, povrćem i voćem i veoma malo masnoće. Telesnu težinu održavati u granicama za starosnu dob i visinu.

Fizička aktivnost poboljšava kondiciju, redukuje masnoće i sagoreva kalorije, a kod dijabetičara snižava nivo šećera u krvi. Preporučuje se 30 min umerene aktivnosti na dan.

Značaj ove bolesti je i zbog toga što je uzrok brojnih komplikacija koje dovode do invaliditeta što značajno utiče na radnu sposobnost osobe kao i do povećanog morbiditeta i mortaliteta. Dijabetes oštećuje male krvne sudove bubrega, srca, očiju, nervnog sistema, kapilarne mreže na periferiji. On je najčešći uzrok slepila, oko 25% bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom su dijabetičari. Dijabetičari imaju mnogo veći rizik da dožive amputaciju na stopalima, ateroslerotične bolesti posebno koronarne su kod dijabetičara uzrok smrti.

Značaj dijabetesa se posebno ogleda u radu na radnom mestu sa povećanim rizikom. Svaki dijabetičar, mora često da kontroliše šećer, a kada radi na radnom mestu sa povećanim rizikom i još ako su prisutne potrebe za povećanim fizičkim radom, ta kontrola se često ne može adekvatno obaviti, pa uz trošenje veće količine energije, dijabetičari upadaju u stanje hipoglikemije. Zbog svih simptoma koje hipoglikemija daje, dijabetičar je u riziku da padne sa visine, usled gubitka svesti, vrtoglavice, ili izazove saobraćajnu nesreću, ili nesreću neke druge vrste, u zavisnosti od radnog mesta na kome se nalazi, ugrožavajući svoj ili tuđi život. Vrlo često takve nesreće mogu da se završe i smrtnim ishodom.

Zbog toga, tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa obavljanjem sistematskih, periodičnih i prethodnih pregleda radnika obavezno vrše merenje glukoze u krvi, kako bi se dijagnoza dijabetesa blagovremeno postavila, što uz odgovarajuće lečenje i kontrolisanje bolesti omogućava da se sa ovom bolešću živi „normalnim životom“. Dajući istovremeno savete o pravilnoj ishrani, sprovođenju adekvatne fizičke aktivnosti, izbegavanju stresnih situacija, pravilnom uzimanju terapije, omogućava se dijabtičaru smanjenje varijacija šećera u krvi, kao i sprečavanje pojave akutnih i usporavanje razvoja hroničnih komplikacija, a samim tim poboljšanju kvaliteta života. Potrebno je stalno sprovoditi kontrolu i samokontrolu.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on whatsapp
WhatsApp

MDG Blog

Profesionalna oboljenja kože

Tim specijalista medicine rada Medical Dental Grupa, Vam u nastavku teksta govori...

Pročitajte više

Profesionalna astma

Profesionalna astma je bolest izazvana materijama radne sredine koje dovode do asmatičnih...

Pročitajte više

COVID-19

COVID-19 dolazi iz grupe mnogobrojnih korona virusa, koji su inače izazivači mnogih...

Pročitajte više

Bol u vratu (Cervikalni sindrom)

Cervikalni sindrom je veoma značajan klinički sindrom, a s obzirom na to...

Pročitajte više

Poremećaji oštrine vida

Kratkovidost ili miopija (myopia) je refrakcijska greška oka pri kojoj se svetlost...

Pročitajte više
POZOVITE NAS

MDG | Pišite nam